buđenje prvo
Ako pojedeš sebe bez ukusa biće
meso srodnika ako sebe usniš
trulo gnjilo propušteno neuhvatljivo
ako odustaneš od prepiske unapred
kao putnik nemarnik nehajnik
raskrili kabanicu plašt ogrtač
savij ponjavu nestani ovo nije potraga
ovo je razgovor neobičan prošivanje
opšivanje skraćivanje trgovina sad znam
kuda treba seo si da odmoriš
niko ne vidi ne ume nije upućen
nema koga da otkrije što svi znaju
a ne bi da izgovore jer izgovoreno
ne možeš čuti tako snažno odjekne
sedeo sam na podu sobe za pripremu
ulazili izlazili neprestano gospoda
u frakovima očekivano pingvini
orlovskih fizionomija dabrovskih navika
plan prvi plan drugi treći plan
ispunjenja redovna profiti neočekivani
ako zaista pojedeš sebe kao onaj što
knjigu je pod jezikom nosio dok nije
naučio da svest smrt razlozi puritansko
nasleđe konformizam kukavičluk labilnost
karaktera ali postojane namere
da otkrije se glad koja uvodi čistotu
sitost što ne kalja i pohlepa koja štiti
nevinost pripremanu za ispite provere opite
da sve je bez cilja osim cilja samog
nemoj zaiskati pribor za jelo da bi sebe
pojeo nema ni pribora za spavanje
a sebe usniš što isto je kao da nisi
i jesi onaj kojeg susrešću u času dok budem
okretao leđa ogledalu da ne bih iskoračio
iz jedne u drugu glad
buđenje osmo
Otmica je delo ljubavi, ali to ne piše
u knjigama o sumnji, ako takve još postoje.
I nije sasvim jasno otkud čitaocu nada
da će, opremljen za čitanje, stići dalje
od opisa. Jer, opisi traju dok nestaju
stvari, rečeno je u beznadežno naivnoj
pesmi o ranom rasipanju u predelu tuge.
Otmica je delo ljubavi, i to je priprema
za silazak u san, a snovi junaka tumačeni
tako da uznemire i potresu, šta su mogli
nego da postanu obećanje sveta utonulog
u mahnitanje brojeva, u gubitak oštroumnosti.
Delo ljubavi postala je otmica, što više
sanjaš to si budniji u smrti, i otporan
postaješ na prekrajanje pejzaža, jer ti spavaš
i sa tobom spavaju boje, dok se zvuci bude
iza ogledala što više ničiji odraz ne pokazuje.
A san je ostavljen za kraj, kad telo ostane
privezak što se klati na ključevima vremena,
polarni crv pod palubom broda okovanog u ledu.
|
buđenje dvadeseto
Ne pitaj, ne umnožavaj bunilo, porinut u san,
rasterećen otužnog razgovora sa starcima
što vavolje opominjući se negdašnjeg života,
ah, u kostima što im cijuče, umiljati, trpeljivi miš.
I zaista, ne pitaj, samo diši, ruku sklopljenih
pod glavom, od molitve odustani, vremena još ima
da postaneš slep, što je skoro kao i da spavaš,
osim što ti dosađuje potreba da osluškuješ.
Kao da se ima šta čuti, kao da se može nekome
uputiti prekor za uplitanje u poslove doušničke,
kad je korisno saznanje o umešanosti u divne
spletke, nebeski raspored gadnih pregnuća.
A odlaze ispraćeni mumlanjem, nemušti pomagači,
razrešenjima neskloni, bestidni otimači snova,
evo lakat pokazuju dok bivaju sve dalji, van domašaja
noktiju i zuba, ko da ih isprati, kad ja spavam?
buđenje dvadeset četvrto
Kada te probude bićeš lud ko je ovde lud
neko čita slepima neko igra gluvima
poslednja pesma pred ulazak udarac čekićem
tri puta crno beli pod ultramarin odeća
zlatna aura ženski duh muška ravnodušnost
kada te probude bićeš sabran čvrst a lud
neoprostivo poigravanje sa prirodom
ne dodirni ne okusi a poveruj u telo bez tela
savitljivo podatno poredak uspostavljen
privid potvrđen samo bezumni tuguju
kada kažeš probudio sam se posumnjaj
ispitaj prvog do sebe dozvoli da te podignu
levi udarac desni udarac čeoni udarac
telo ne može da misli spava odlučuje
sebe vidi u drugim telima ti svoj san
zaboravljaš čekajući bezizgledno
odgovor će stići kaže telo
kada te probude kada poveruješ da se neće
okončati izdajom ovo rasipanje zavođenje
san je bio ludilo razum ne zna za sebe
nedodirljiv oklopljen odsutan
nema razgovora samo govor ko je ovde lud
samo tumačenja potvrdi pripremi se
otvorena su vrata srca vrata hrama su otvorena
|
