Misliti razrešen obaveza u nekoj skrovitoj pećini
Kao nekada nestrpljiv pozdravljajući probuđene,
očekujući da me ubede kako telo postoji samo kao
obmana, napor da prekoračim izvesnost, umiven
ne mislim već mene misli nešto ogromno i sjajno.
Kao nekada sputan zazirući od zavidljivaca,
prišao sam ogradi, nagnuo se, video bih sebe,
da sam bio negde, čuo bih muziku kada bi postojalo
vreme iz kojeg bi dolazili zvuci, kada bih i sam postojao.
Mistifikovanje situacije pojašnjavanja
Ja nisam čak i kad jesam, imam i nemam,
nišanim da ne bih pogodio, čitam da ne bih učestvovao,
jedem da bih progledao, čuvam povereno da bih pobegao,
ostavljaju me da bih otkrio raskoš čemernog duha
bolest je to pred gubilištem, neumerenost i improvizacija.
Ja nastavljam čak i kad je okončana potraga, priča,
rasprava, esej, traktat. Ako zastanem prestaću
da treperim, kako da se obuzdam kad od nestrpljenja
postajem nalik sablasnom detetu, sasušenoj trešnjici?
Četrdeset
Ruke sam oprao peskom, po kojem niko nije
crtao krugove, pisao o iščekivanju, niti raširenih
ruku trčao u susret suncu. Niotkud milosti, soba je
puna pomirenih sa sudbinom, i nema nestrpljivih.
Vreme za odlazak se približilo, drhtavica i ledeni
dah, četrdeseto sam putovanje započeo.
Otkrivajući ko je sve bio tamo gde nisam bio,
sve sam manje siguran da nisam bio tamo gde sam bio.
Prava vatra i veštački dim
San je pastira da postane car:
nestrpljenje usporava mu dane.
San je cara da postane bog:
nestrpljenje ubrzava mu smrt.
Grozničav razum, hladan duh:
san je boga da bude nestrpljiv.
Ako nešto cenim, ne znači da tome hrlim
Bio sam ukraden i bio sam sačuvan,
bio sam neoprezan i bio sam učauren,
zaobilazio sam, presretao, preskakao,
rođen pre rođenja, umro pre smrti,
Elpenore ne pišem, oni pišu mene –
veslači ka Efesu, privilegija rizika,
vodopad, akvadukt, apokrifna apoteoza.
Vi nestrpljivi, znajte, nestrpljenja nema
|
Оpis odložene večere
Najmlađi je doneo vino i svoja nepotrebna znanja
o Rafaelu, Paundu, Gombroviču i Koktou.
Klonio se himera iz epova i čitao medicinske traktate.
Najmanje sam bolestan u Parizu, rekao je okupljenima
i prosuo vino po cipelama. Neko je mirisao na formalin,
neko na buđ, a jedan je neprestano pričao o lažnom novcu,
nemim filmovima i devojčici sličnoj Tađu.
Ali, ovo nije ona Venecija, mada uvek jeste ova kuga.
Elegantni trgovci i diskretni graveri
Prodavali su me na svakoj raskrsnici,
kao da trguju pergamentom, šminkom,
kavijarom, žicama za lautu, praškom protiv svraba –
svakom su me zaludniku pokazali.
I živi onda ponuđen, a neplaćen,
otkupljen i nepreuzet.
Tako je kad ne znaš svoje mesto.
Saplitanje o
utvare i kovače, tamničare i druide,
vodeničare i zidare, sumnjala i smutljivce,
gadljive i nežne, plivače i galiote,
orače i pacolovce, dekartovce i montenjiste,
tramvajdžije i kabaliste, splavare i manekene,
gardiste i žandare, tkalje i vezilje,
polifeme i minotaure, čizmaše i podrumare,
fetišiste i zlatare, potpisnike i prozvane,
usukane i raspričane, zaobiđene i probodene,
nagažene i zagrcnute, mlitave i promukle,
neuke i prikrpljene, probuđene i nestrpljive:
tako je kad slušaš doboš po kojem niko ne udara.
Varvarsko uplitanje
Ništa nismo prodali, ništa kupili nismo.
Oduvek sam podozrevao da nije lako
izdržati eleganciju, da je nestrpljenje
košulja koju svakoga dana iznova šijem,
uprkos slaboj volji, lakomislenosti,
poukama o uzdržljivosti i prizivanju
sablasti, uprkos ravnodušnosti.
Uprkos svemu što se teško poriče.
Privilegija rizika
Plutao sam i čudio se plutajućim svetovima,
i molio se: razdvoji me da bih se u sebi spojio
sa nikada do kraja svojim, odmetnutim delom sebe,
da bih progovorio o gubitku sebe u Elpenoru,
iščezavanju imena kroz nestrpljenje do buđenja,
kada od imena neće ostati ništa osim ravnodušnog,
savitljivog, podatnog tela bez tela.
|
