KVADRAT
Minđuša koju nosim u levom uhu
ima oblik kvadrata. Izbušio sam
ušnu resicu pre dvadeset godina,
i od tada tragam za oblikom
koji će pomiriti i u sebe sažeti
raspršenost duha koju istrajno
negujem. Nosio sam srebrne alke
raznih veličina, kuglice, crne tačke,
mandalu, jin-jang. Tražio sam oblik
koji me oslobađa i raspinje.
Sve dok mi Ivana nije poklonila
minđušu drevnog dečaka
kvadrat koji sadrži kvadrat
koji sadrži kvadrat, unedogled,
do tačke gde se, poput jezgra,
sabija duša kvadrata.
Ali, u ljudskom srcu je muzika usijana,
muzika nedohvatna.
TAČNO, NETAČNO
Ukoliko pokušam da uspostavim novi poredak,
prevodeći pokrete u brojeve i brojeve u razloge,
otkriću čitav kontinent: stepenište kojim treba
sići po jasne dokaze da je u maternjem jeziku
između dođi i zaboravi sakriven način molitve,
utvara brojeva zaljubljenih u ponavljanje,
u ljubavnu pesmu gravitacije:
Evo broja koji
broji samog sebe
Kojem ne treba
razlog za brojanje
Jer se raduje
brojanju
A kad prestane
da broji
Pretvoriće se
u anđela brojanja
|
|
MEĐU KOJIMA ŽIVIM
Usekovanje i obretenje glave,
izdisanje na krstu, zagledanje u pono
i zarad ovosvetskih darova sunovrat
u nepreglednost ambisa, sa nekoliko
sasušenih ribica ishranjivanje ogladnelih,
na ostrvu osamljivanje u ispisivanju
numeričkih ludosti, podizanje u Gospodu
upokojenog Lazara, gradnja barke i evakuacija
živeži iz bezakonja u podobniji svet,
na dve polovine razdvajanje mora,
čišćenje gube na ljudima i kućama,
i samo u utvari noćnoj,
kad tvrd san padne na ljude,
kad spavaju u postelji, obznanjivanje -
sve je to ništa - pred onima što bi
i lestve nebeske - da im pred njuške padnu -
potkratili.
O POUCI POVEST
Amo su ga dopratili žbiri držeći mu stražu
ponad glave dok je u snu ishodio na terasu
sa koje pružao se pogled na ustreptali grad
i carsku palatu otkud dostaviše dopis s uputom
u progonstvo. U krčmi je, čekajući na jedrenjak,
čemerno pero umakao u mastionicu, bes blažeći
nadom da će pre nego sidro legne među alge
za putničkom trpezom čitati demanti.
Bez ikakvog ugleda u novoj sredini,
prikuči se ovaj dendi kaluđerima
što bi na jutrenje u filcanim papučama
u portu utrčali. I eto - od pupka do obrva
razvaljuje vilice hvaleći Boga
što pod vešalima nije primer
dostižnosti zakona i pravde.
A greška mu beše trivijalna:
infantkinju neku poučavajući Dantea
uvede u razumevanje povesti ljuvenih,
na način pomalo nedoličan -
kad stignoše do Frančeske i Paola,
pritvorivši vrata, o skamiju oslonjeni,
ne čitahu više toga dana.
|
